Moja Crna Gora Crnogorski informativni portal u Srbiji
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je odluku u korist Crne Gore, nakon što se italijanski državljanin Masimo Romagnoli žalio tom međunarodnom pravnom tijelu jer ga je naša zemlja izručila Sjedinjenim američkim državama, gdje je bio suočen s doživotnom zatvorskom kaznom zbog sumnje da je dio zavjere za ubijanje službenika SAD.
Romagnolij, kao i rumunski državljani Kristijan Vintilu i Virgil Flaviu Georgesku uhapšeni su 2014. u Crnoj Gori, jer su ih SAD sumnjičile da su htjeli da prodaju velike količine vojnog oružja terorističkoj organizaciji FARC, u cilju ubistva američkih državljana u Kolumbiji.
Italijan je podnio predstavku sudu u Strazburi, tvrdeći da je u SAD bio suočen sa neodređenom zatvorskom kaznom, odnosno doživotnom kaznom zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta, čime je navodno povrijeđen član 3 Evropske Konvencije (zabrana mučenja), s obzirom na krivičnu sankciju koja mu je prijetila tamo.
Kako je saopštila zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava Valentina Pavličić, Ramagnolij je na saslušanju kod istražnog sudije Višeg suda u Podgorici, koje je obavljeno u prisustvu prevodioca i advokata, izjavio da razumije što mu je stavljeno na teret i složio se sa skraćenim postupkom ekstradicije.
„Dvadesetog januara 2015. donijeto je rješenje kojim se dozvoljava ekstradicija podnosioca predstavke u SAD. Na navedeno rješenje je uložena žalba, koja je odbijena od strane Apelacionog suda Crne Gore. Podnosilac predstavke je izručen nadležnim američkim organima 25. februara 2015“, istakla je ona.
Punomoćnik Ramagnolija je 23.februara 2015. podnio predstavku Evropskom sudu za ljudska prava sa žalbom da je predmetna ekstradicija izvršena suprotno članu 3 Konvencije.
„Predstavka je 23. oktobra 2017. dostavljena na izjašnjenje Kancelariji zastupnika Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava. U postupku pripremanja odbrane, Kancelarija zastupnika je došla do podatka da je podnosilac predstavke, nakon ekstradicije u SAD, pred nadležnim sudom priznao krivicu, nakon čega je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 48 mjeseci, pri čemu je izašao na slobodu 8. septembra 2017. Navedene podatke punomoćnik podnosioca predstavke nije predočio Evropskom sudu u predstavci, niti bilo kojim dopisom nakon toga. Štaviše, u svom odgovoru na izjašnjenje Kancelarije zastupnika, punomoćnik podnosioca predstavke je istakao kako u momentu podnošenja predstavke nije mogao da zna ishod postupka u SAD-u, zbog čega navedene činjenice nemaju uticaj na osnovanost predstavke“, naglasila je Pavličić.
Evropski sud je u svojoj odluci podsjetio da su u skladu sa Pravilom 47 stav 7 Pravilnika Suda, podnosioci predstavke dužni obavještavati Sud o svim okolnostima od značaja za predstavku.
„Nepotpune, a samim tim i pogrešne informacije, mogu da dovedu do zloupotrebe prava na predstavku, naročito ukoliko se informacija tiče same suštine predmeta, a nema dovoljnog objašnjenja za neotkrivanje tih informacija. S obzirom na značaj pomenutih informacija, a naročito da je podnosilac predstavke osuđen na 48 mjeseci zatvora, te da je u momentu dostavljanja predstavke Kancelariji zastupnika već bio na slobodi, Evropski sud za ljudska prava je smatrao da je ponašanje podnosioca predstavke bilo u suprotnosti sa svrhom prava na pojedinačnu predstavku kako je predviđeno članom 34 Konvencije. Shodno tome, odlučio je da odbaci predstavku u cjelosti zbog zloupotrebe prava na predstavku na osnovu člana 35 stav 3 i 4 Konvencije“, kazao je Pavličić.
